Tuzne Pesme

MOMAK I DJEVOJKA

- Oj djevojko, pitoma ružice,
kad si rasla, na šta si gledala?
Il` si rasla na bor gledajući,
il` na jelu tanku ponositu
il` na moga brata najmlađega? –
- Oj junače, moje jarko sunce,
nit` sam rasla na bor gledajući,
ni na jelu tanku ponositu,
nit` na tvoga brata najmlađega, -
već sam mlada prema tebi rasla.


NE GLEDAJ ME ŠTO SAM MALENA

- Djevojčice, sitna ljubičice,
ljubio b` te, ali si malena. –
- Ljub` me dragi, biću i golema!
Maleno je zrno biserovo,
al` se nosi na gospodskom grlu;
malena je ptica prepelica,
al` umori konja i junaka! –


RIBA I DEVOJKA

Djevojka sjedi kraj mora,
pak sama sebi govori:
- Ah, mili bože i dragi!
Ima l` šta šire od mora?
Ima l` što duže od polja?
Ima l` što brže od konja!
Ima l` što draže od brata? –
Govori riba iz vode:
- Djevojko, luda budalo!
Šire je nebo od mora,
duže je more od polja,
brže su oči od konja,
slađi je šećer od meda,
draži je dragi od brata.


NAJBOLjI LOV

Sinu zora, a ja još kod dvora;
dan prevali, a ja u lov pođoh;
ja na brdo, a sunce za brdo;
al` na brdu pod jelom zelenom,
tu bijaše zaspala đevojka;
pod glavom joj snopak djeteline
u njedrima dva b`jela goluba,
a u krilu šareno jelenče.
Ja tu ostah noću prenoćiti:
vezah konja za jelu zelenu,
a sokola za jelovu granu;
konju dadoh snopak djeteline,
a sokolu dva b`jela goluba,
mojim rtom šareno jelenče,
a men` osta lijepa đevojka.


DRAGI I NEDRAGI

Konj zelenko rosnu travu pase,
za čas pase, za dva prisluškuje
gde devojka svoju majku moli:
- Ne daj mene, majko, za nedraga!
Volim s dragim po gori `oditi,
glog zobati, s lista vodu piti,
studen kamen pod glavu metati,
neg` s nedragim po dvoru šetati,
šećer jesti, u svili spavati.



KLEVA ZA KLETVOM

Devojka se u Drenovcu kupa:
baci suknju u zelenu travu,
a košulju kraj vode Drenovca.
Prikrade se ovčar od ovaca
te ukrade košulju devojci.
Ljuto kune Drenovka devojka:
- Ko to moju košulju ukrade?
Triput mu se ` iljadile ovce!
A konji mu polje prekrilili!
Pšenica mu po dolu polegla,
a po bregu na srp navalila! –
To začula ovčareva majka:
- Ko to kune mojega ovčara?
Do jeseni u mom dvoru bila,
a do druge i čedo rodila!
ja mu baba košulju spravila!



LjUBAVNI RASTANAK

Dva cvijeta u bostanu rasla,
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Poručuje zumbul sa Doljana:
Dušo moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?
Odgovara iz bostana kada:
Što je nebo, da je list `artije,
što je gora, da su kalemovi,
što je more, da je crn muređep,
pa da pišem tri godine dana,
ne bih moji` ispisala jada.

bostan – bašta
kalemovi – držalja s perima
murećep - mastilo



KAD SE ISPROSI DEVOJKA
( iz Srbije)
Zaran`, Pavle, zaran`, mili brate,
zarana mi sna`u prstenujte!
Kada budeš u taštine dvore,
kad izvedu lepotu devojku,
ne gledaj joj vence i oboce,
ne gledaj joj šarene zubune,
nit joj gledaj vezene rukave;
zubune su terzije šarale,
rukave su vezilje navezle,
a vence su kujundžije vile;
već joj gledaj stasa i obraza,
s kim ćeš, brale, veka vekovati!

UOČI SVADBE
(iz Gornjega primorja)
Bosioče, bosioče, u širini rasti!
Jer će doći, bosiče, starog svata vlasti,
pa će mi te, bosioče, mlada potrgati
oštrom đordom, bosioče, po b`jelu korjenu.




KAD SVATOVI DOđU

L`jepo ti je niz polje gladati
žutu dunju među listovima
kano Maru među djeverima;
Mari djever riječ govoraše:
„O snašice, pitoma ružice!
Al si rasla na bor gledajući,
al mojega brata čekajući?“
Mara njemu riječ govoraše:
„O djevere, zlaćani prstene!
Nisam rasla bora gledajući,
ni tvojega brata čekajući,
no sam ćerca jedina u majke,
pak me majka l`jepo njegovala
šerbet jela, šerbet-vodu pila,
šećerli se vodom umivala,
tvome bratu ugojila lice.“

šerbet – medovina
šećerli – zaslađena



DEVOJKA I NEVEN

Oj, nevene, moj nevene,
blago onom ko te bere!
I ja bih te mlada brala,
ali sada nemam kada:
ja se mlada na put spremam,
tuđe dvore dvorovati,
tuđa baba babom zvati,
a svoga ću spominjati;
tuđu majku majkom zvati,
a svoju ću spominjati;
tuđeg brata bratom zvati,
a svoga ću spominjati;
tuđu seku sekom zvati,
a svoju ću spominjati.


SESTRA VEZE

Jarko sunce, povrati mi ovce
dok navezem zlato uz rukave,
sjutra će mi bratac u vojnike;
pitaće ga svi redom jarani:
„Oj, boga ti, Kosoriću Pavle,
ala si se skoro oženio,
ali imaš seku za udaju
te ti veze zlato uz rukave?“
„Oj, boga mi, svi redom junaci,
ja se nisam skoro oženio,
već ja imam seku za udaju,
te mi veze zlato uz rukave.“